TNC

 

Međunarodni javni dijalog :
Tesla i priroda stvaralaštva
Sava Centar, Beograd, sala 3/0,
subota 25. april 2015. 10:00 – 13:00

Fizički dijalog u Beogradu će biti održan na engleskom jeziku uz live streaming. On će inicirati međunarodni online javni dijalog.
Genijalni inovator Nikola Tesla je posedovao sposobnost da u trenutku inspiracije osmisli kompleksne elektro-mehaničke mašine. Na osnovu novijih saznanja iz oblasti kvantne fizike, profesor Beogradskog univerziteta, dr Dejan Raković je razvio model u okviru koga ova, kako je on naziva, direktna kreativnost – očigledno nemoguća ukoliko se sagledava u okviru postojećeg “klasičnog” pogleda na svet – može da se rezume, razvije i primeni u oblastima ličnog delovanja, obrazovanja i timskog rada. Kratka prezentacija rezultata istraživanja profesora Rakovića obezbediće nam prigodan podsticaj i okvir za javni dijalog o čitavom spektru tema od centralnog savremenog, a često i vanvremenskog značaja.

 

Video, koji prikazuje kako CollaboScience sistem, korišten na “Tesla i priroda stvaralaštva”, može unaprediti dijalog i voditi ka kreiranju Kolektivnog uma:

Moderatori radionice / keynote govornici
Prof. dr Dejan Raković
Prof.dr Dino Karabeg (Norveška)
MSc Siniša Rudan
MSc Saša Rudan (Norveška)
MSc Dušan Pavlović
Gosti : Međunarodni stručnjaci, učesnici kongresa /online učesnici

 

• Dr. Aleksandar Laslo
Kao predsednik Međunarodnog udruženja za sistemske nauke, Aleksandar Laslo je prvi ikada inicirao sistemsku samo–organizaciju koja teži kolektivnoj inteligenciji u akademskoj zajednici; radio je sa Belom Banatijem na razvijanju teorija društvenih sistema; objavljivao je svoje članke o dijalogu kao komunikacijskoj formi u nekoliko tomova publikacija koje su priredili Banati i Jenlink; napisao je knjigu :“Iza prostor-vremena – nova nauka svesti i smisla postojanja”
• Bernar Karlson
V. Bernar Karlson je Džozef L. Von profesor humanističkih nauka i predsednik Odeljenja za inženjerstvo i društvo na Univerzitetu u Virdžiniji. On je takođe drži zajednički sastanak sa Odeljenjem istorije. Kao istoričar tehnologije, Berni je pisao široko o pronalascima i preduzetništvu, kao i o ulozi tehnologije u usponu i padu civilizacija. Njegova najnovija knjiga, „Tesla: pronalazač elektrotehničkog doba“ (2013) prevedena je na španskom, mađarskom, hrvatskom i srpskom jeziku. Knjiga je izabrana kao jedna od najboljih u nauci za 2013. od strane i Amazona i Američkog udruženja biblioteka Booklist i dugo je na listi za Vinton nagradu Kraljevskog društva za popularizaciju nauke.
• Ramon Sangesa
Profesor Tehničkog univerziteta Katalonije – Barselona Teh – i istraživač Centra za organizacione inovacije, Odeljenja za sociologiju, Kolumbija univerziteta u Njujorku. Bio je aktivno uključen u nekoliko projekata za socijalne inovacije, distribuirane kreativnosti i transdisciplinarne interakcije u nauci, tehnologiji, umetnosti i dizajnu. Sarađuje sa nekoliko kreativnih ljudi na istraživanju osnova dinamike kreativnosti, među njima sa čuvenim šefom kuhinje Feran Adriom.
• Dr. David Pit
Kvantni teoretičar i holistički fizičar David Pit je koautor knjige “Nauka, red i stvaralaštvo”, zajedno sa Dejvidom Bomom – njegovim kolegom koji je razvio komunikacijsku tehniku dijaloga u njegovom savremenom obliku; napisao je :“U potrazi za Nikolom Teslom”, knjigu koja se fokusira na Tesline još uvek neostvarene i često neverovatne izume; jedan je od osnivača Pari centra za novo učenje.
• Vera Stanojević
Vera Stanojević je dobitnik mnogobrojnih nagrada za kompoziciju. Doktorirala na konzervatorijumu PI Čajkovski u Moskvi, kao i na državnom Univerzitetu Ohaja. Predavala je teoriju i kompoziciju na američkim univerzitetima u Ohaju i Indijani, kao i na nemačkom Johanes Gutenberg univerzitetu. Intrigira je i pitanje da li postoje paralele u stanju svesti u kreativnom procesu, bez obzira na polje onoga koji stvara?
• Lokalni učesnici u okruglom stolu
– Mr sci Dušan Pavlović, Moderator Radionice, LITO agencija za edukacije i konsalting – fah: holističke društvene teme, teorija marketinga, TM
– Prof. dr sci Bojana Škorc, Fakultet likovnih umetnosti, Univerzitet umetnosti u Beogradu – fah: psihologija umetnosti, kreativnost, Urednik zbornika FLU Umetnost i teorija
– Prof. dr sci Miloje Rakočević, Prirodnomatematički fakultet, Univerzitet u Nišu (u penziji) – fah: genetski kod, hemijski kod, univerzalni kod prirode, priroda stvaralaštva u nauci i književnosti
– Dr sci Mirjana Sovilj, Institut za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora, Beograd (Direktor IEFPG) – fah: holistički uticaji na prenatalni i postnatalni razvoj sa širim društvenim implikacijama
– Dr sci Drenka Dobrosavljević, Radio Novi Sad (u penziji) – fah: Praški lingvistički krug, odnos nauke, tehnologije, kulture i duhovnosti; saznajna, kulturna i socio-kulturna pokretljivost; Urednik emisije Dijalog kultura
– Miodrag Novaković, Radio Beograd (u penziji) – fah: odnos nauke, tehnologije, kulture i duhovnosti, Teslino nasleđe, Urednik emisije Teslino planetarno poselo
– Dr sci Nina Bulajić, dr med, Privatna ordinacija Unimedica – fah: medicinska mikrobiologija i parazitologija, makrobiotika, tradicionalna medicina
– Mr sci Petar Dinić, dr med, Privatna ordinacija Zivot, Beograd – fah: fizikalna medicina, hiropraktika
– Mr sci Petar Papuga, dr med, Privatna ordinacija, Ljubljana, Slovenija – fah: uticaji nejonizujućeg zračenja, bioelektromagnetizam, TKM i akupunktura

PROGRAM

PROLOG
Da bi pokrenuli i uokvirili naš dijalog, rezutate profesora Rakovića i online dijalog, moderatori će ukratko objasniti procedure ove radionice.

• 10:00 – 10:30 Dijalog i komunikacija 21. veka
Debata je poznati oblik komunikacije gde – svi verujući da je naša slika sveta ispravna – pokušavamo da u nju ubedimo i druge. Dijalog je oblik komunikacije gde mi – prihvatajući nepotpunost sopstvene slike sveta – pokušavamo da je upotpunimo kroz pažljivo slušanje i interakciju sa drugima. U fizičkom dijalogu mi bivamo osnaženi da razmišljamo i govorimo na nove načine. U online dijalogu, mi počinjemo da funkcionišemo kao kreativni kolektivni um, svaki od nas doprinoseći boljem i jasnijem razumevanju svih nas.

• 10:30 – 11:00 Kvantna mehanika Teslinog stvaralaštva
Mi ne opisujemo kako direktna kreativnost u stilu Nikole Tesle zaista funkcioniše koristeći pojmove kvantne mehanike, već pokušavamo da zamislimo kako bi mogla da funkcioniše, koristeći svima poznate pojmove i intuitivne termine poput antena, tastera i prekidača. Kao prvi korak usko-stručni naučni članak profesora Rakovića, zasićen brojnim tehničkim pojmovima, biće pretvoren u multimedijalni objekat, čime će njegovi najrelevantniji i najzanimljiviji uvidi postati pristupačni i širem ne-naučnom auditorijumu. Opis uma brilijantnog naučnika, kakav je Nikola Tesla svakako bio, baziran na kvantnoj mehanici ponudiće nam nesvakidašnje razumevanje stvaralaštva i način da uključimo u sopstveni pogled na svet fenomene neobjašnjene od strane klasične nauke.

DIJALOG
Svaka od tema biće ukratno predstavljena (3 minuta). Učesnici će biti zamoljeni da nam pomognu da produbimo razumevanje svake od tema kroz zajednički kreativni dijalog.

• 11:00 – 11:30 1. Tema : Stvaralaštvo kao praksa
Da li možemo biti neuporedivo kreativniji nego što jesmo? Zamislimo se kao atlete stvaralaštva – kako možemo da vežbamo, živimo i nastupamo? Da li potiskujemo ili čak uništavamo kreativnost u stilu Nikole Tesle u obrazovanju, naučno-istraživačkom radu i ekonomiji? Kako možemo da razvijemo i ispoljimo naš potpuni stvaralački potencijal.

• 11:30 – 12:00 2. Tema: Tesla kao kulturna ikona
Teorija direktne kreativnosti profesora Rakovića kombinuje saznanja savremene fizike da objasni kako je Teslina kreativnost bila povezana sa njegovim etičkim i duhovnim predispozicijama. Da li se razlog zbog koga je Tomas Edison (ne Nikola Tesla) postao popularna ikona genijalnog izumitelja krije u činjenici Edisonovog (ne Teslinog) uklapanja u dominantni pogled na svet i cajtgajst 20. veka? Da li nas Tesla poziva da preispitamo istoriju i ponovo razmotrimo sopstveno razumevanje nas samih i sveta oko nas, ne bi li bili u stanju da radikalno promenimo našu budućnost?

• 12:00 – 12:30 3. Tema: Pogled na svet 21. veka
U fizici i filozofiji veliki kvantni fizicar Verner Hajzenberg je objasnio kako su iskustva moderne fizike kumulirala do mere rigoroznog naučnog opovrgavanja klasičnog pogleda na svet. Naslednik Vernera Hajzenberga , Hans Piter Dur nas poziva u Postdamskom Manifestu da “naučimo da mislimo na nov način”. Kombinovanjem rezultata modernih istraživanja sa internet razvojem globalnog dijaloga ili “kolektivne inteligencije”, projekat Tesla i priroda stvaralaštva pokušava da razvije temelj na kome mogu da se pojave novi pogledi na svet. Koja novostvorena društvena istina i pogled na svet mogu da zamene postojeću nauku i filozofiju? Koje se novo razumevanje nas samih i sveta oko nas može pojaviti? Koje druge potencijalne sposobnosti možemo imati, a čije razumevanje i razvitak sputava klasičan pogled na svet?

• 12:30 – 13:00 4. Tema: Prosvećenje 21. veka
“Budućnost će biti proizvod nadahnutog kulturnog probuđenja, ili budućnosti biti neće”, napisao je jedan od osnivača i prvi presednik Rimskog kluba Aurelio Pacei, izražavajući osećanja brojnih savremenih mislilaca. Kada je Tesla napisao da “kada počnemo da proučavamo ne-fizičke (danas bi možda rekli ne-klasične) fenomene napredovaćemo za deset godina više nego što smo napredovali vekovima”, da li je upućivao na prirodan način započinjanja nove Renesanse?

• 13:00 – 13:15 Kafe pauza

• 13:15 – 13:45 Kolektivna kreativnost, inteligencija i naučni dijalog – ostvareni pristupanjem kolektivnom znanju u sajber-infrastrukturi
Predavanje (MSc Saša Rudan, MSc Siniša Rudan, Prof. dr Dino Karabeg, MSc Lazar Kovačević) + Dijalog

• 13:45 – 14:15 Teslin holistički pristup istraživanju u nauci i medicini (Teslina kontrola kreativnosti)
Prof. Dr Dejan Raković

• 14:15 – 15:00 Završna reč ko-panelista